Методичка
пракса заузима посебно драго место периоду мог студирања. То је тренутак у коме
сам сеопробала у наставничком позиву. Моменат изласка испред ученика је означио
прави почетак припремања за позив о коме сам маштала још од детињаства.
Без имало
искуства, помогла су ми стечена знања из предмета „Увод у методику“ и „Методика
наставе књижевности“. На наставној пракси показала су се моја знања не само из
методичких предмета, већ изцелокупног четворогодишњег студирања српског језика
и књижевности.
Али
интеракција са ученицимаје изискивала и креативност у спревођењу одређених
задатака да би се дошло до циља, изискивала је другачију визију одвијања
наставног процеса од традиционалног, нове идеје које ће се допасти ученицима.
Приликом тражења метода за одвијање наставног процеса, водила сам се замишљу да
за ученике изаберем што занимљивије методе. Мој утисак је да сам у томе успела
јер су ученици активно учествовали у наставном процесу и показали су жељу да
савладају градиво.
Практиковање
методичких знања и вештина је поента методичке праксе, али мало број
опсервираних и одржаних часова је то морао да ограничи само на неколико њих. Интеракција
са ученицима, боље упознавање њих и прилагођавање њиховим занимањима је оно што
је фалило у пракси.
Ипак,
ова пракса знања и искуства која сам понела са ње су за мене незаменљива! Увек ћу
се сећати тих дана. Најјачи утисак оставио је први самостално изведени час: припремање
за њега, истраживачки задаци, трема која ме је пратила до уласка у учионицу,
дивни ученици захваљујући којима је та трема нестала... све то ћу носити у свом
срцу до краја живота.
