У гимназији „Светозар Марковић“ хоспитовала сам крајем марта. Ова нишка гимназија је позната по изванредним професорима и стручњацима свог позива. Ја сам била додељена професору Милану Петровићу. Од њега сам научила како се поставити према ученицима који су старијег узраста, матуранти „који лају и на звезде“! Професор је користио најзанимљивије уводне мотивације како би заинтересовао ученике за наставну јединицу која следи. Присуствовала сам часовима обраде „Чича Гориа“ и „Горског вијенца“. Ученицима је лектира раније најављена те су је они прочитали на време. Занимљиво је било гледати како се Горски вијенац адаптира на модерне музичке жанрове (једна ученица је реповала „Селимово писмо и отпоздрав на писмо“, а у позадини се чула реп музика).
Приликом обрађивања „Чича Гориа“ наставник се служио техником асоцијативног цртања неких карактеристика ликова из романа, што је било врло занимљиво са методичке стране јер је тако довео у интердисциплинарну везу књижевност и цртање.
И у средњој школи смо колегиница и ја држале један час у пару а у питању је била наставна јединица „Творба речи“. Индивидуални чаc који сам држала у гиманзији био је за мене посебно драг јер је у питању била „Коштана“, Боре Станковића.
Сви ученици су прочитали драму на време и час се одвјао по плану. Моје тумачење ове мелодраме се састојало у томе да у центру поставим лик Коштане и њену енергију, њену песму и игру, а око ње да испишем све људе чије судбине је она променила и да ми ученици кажу како је она утицала на њихове животе. Као допуну часа сам се послужила видео снимком са You Tube – а.
https://www.youtube.com/watch?v=-OzNMTiwios
Ученици су у потпуности доживели „Коштану“ тиме што сам им поједине делове читала на призренско – тимочком дијалекту. То је употпунило атмосферу.
Са праксе носим искуство које бих свима пожелела да имају. Врло радо говорим о њој. Научила сам да за добро одржан час није довољно добро теоретски познавати предмет. Један час тражи квалитетно постављене циљеве, добру организацију часа, квалитетну комуникацију са ученицима, константно подстицање ученика на рад...Да ли сам довољно савладала све ове кораке? Рекла бих да нисам. Пре свега фалило је времена. Ученици су били дивни али их је требало још упознати. Али ово је свакако изузетно вредно за мене. Ово су моји први кораци у професионалном усмеравању. Схватила сам да је наставнички позив непрестано стицање нових знања, унапређивање односа са ученицима, осавремењивање својих часова, усвајање актуалности у настави, а све зарад тога да допремо до ученика. Такође, увидела сам са којим и коликим потешкоћама се сусреће наставник српског језика. Из тога сам научила да ће једино уз помоћ мотивације и истрајности те потешкоће превазићи.
У сваком погледу, наставник је индивидуа у коју се ученик угледа.
